Restrukturiranje Željeznica Republike Srpske (ŽRS) traje već nekoliko godina, ali se i dalje ne nazire neki vidljiviji napredak u poslovanju ovog javnog preduzeća. Osim činjenice da će ŽRS u budućnosti poslovati kao holding pred radnicima ovog preduzeća je još mnogo nepoznanica. Odgovori na mnoga pitanja još uvijek lebde u zraku, a neka od pitanja su dokle se došlo sa restrukturiranjem, koliko radnika će ostati bez posla, da li Vlada RS poštuje stavove sindikalaca i da li će u krajnoj liniji iko ikada odgovarati zbog nezakonitosti koje su pratile rad ovog preduzeća od njegovog osnivanja do današnjih vremena.
O ovoj temi za „Radničku solidarnost“ je govorio Goran Čamdžić, predsjednik sindikata održavanja šinskih vozila u ŽRS.
„Ovih dana je planirano konstituisanje skupštine holdinga i usvajanje statuta holdinga. To su najnovije informacija u vezi sa procesom restrukturiranja. Također, planirana je konverzija dugovanja, ali se mali akcionari bune jer se umanjuje vrijednost njihovih akcija. Prethodno je Vlada Republike Srpske u martu odlučila da poslujemo kao holding sa tri zavisna preduzeća. Novost je i da je konsultantska kuća Deloitte izašla s brojkom od 1.655 radnika koji bi trebali ostati na poslu, a u projektnom zadatku koji je potpisala Vlada RS u aranžmanu sa Svjetskom bankom je bio broj od 2.098 radnika. Moj zaključak je da restrukturiranje ide nakaradno i da nakon njegovog završetka ŽRS neće biti funkcionalne, iako je cilj trebao biti nešto sasvim suprotno – da radimo u funkcionalnom i profitabilnom preduzeću“, kaže Čamdžić na početku razgovara za naš portal.
Kome odgovara novi ustroj?
Proces reorganizacije ŽRS protiče uz informisanje radnika o njegovom toku „na kapaljku“, a tome je u dobroj mjeri doprinijela pandemija koronavirusa koja je sve vrijeme sprečavala radnike da se okupe u većem broju i da na jednom mjestu od svojih predstavnika dobiju pravovremenu informaciju o potezima Uprave i konsultanata. No, Čamdžić je kao jedan od najupućenijih i najaktivnijih sindikalista u preduzeću početkom juna članstvo uspio informisati o dosadašnjim potezima Uprave preduzeća:
„Članstvu sam predočio sve informacije koje imam, te u kojoj smo fazi i šta nas čeka u budućnosti. Zaključak je da konsultant preporučuje da se radionice odvoje iz sistema, a mi smatramo da na to nismo spremni i da nećemo opstati sami. Za sada su prihvatili našu sugestiju da ostanemo unutar robnog prevoza. Međutim, mi nikako ne možemo da dođemo do informacije ko je predložio da ŽRS u budućnosti posluju kao holding. Radionice ne mogu funkcionisati jer nemaju kadrove, repromaterijal i sredstva za rad. Nemamo ni infrastrukturu. Naši strojevi i alati su stari po pola vijeka“, pojašnjava Čamdžić aktuelno stanje u sektoru ŽRS u kojem rade radnici koje predstavlja.
Upravo zbog ovakve situacije Čamdžić smatra da probijanje rokova za restrukturiranje preduzeća radnicima ne otežava njihov položaj. Šta više, ako se restrukturiranje nastavi i provede na ovaj način njima neće donijeti ništa dobro.
„Ne mislim da samo radionice nisu spremne za ovakav način funkcionisanja nego cijelo preduzeće. Iskustva zemalja iz okruženja nam pokazuju da su željeznička preduzeća koja su na ovaj način restruktuirana završila sa gubicima u poslovanju zbog čega je država morala upumpavati novac. Godine 2011. ŽRS su imale 3.660 radnika, a sada ih imamo 2.170. Do kraja godine bi broj zaposlenih trebao biti manji od zacrtanih 2.098. Promijenjenim zakonom o penzionisanju koji je prema našem mišljenju diskriminatoran već 2017. godine je došlo do velikog odljeva radnika koji su sa 57 godina života i 40 godina radnog staža odlazili u penziju. Pored toga, određeni broj ljudi je otišao dobrovoljno uz mizerne otpremnine (dvije trećine plate po godini staža). U prevodu, za 18 i više godina staža otpremnina je iznosila oko 7.000 KM jer je prosječna plata oko 600 KM. Slični uslovi su postavljeni i za drugi krug za koji se javilo tek nekih 20-ak radnika“, priča nam Čamdžić.
Nepotrebno otpuštanje
Naš sagovornik navodi i jedan paradoks koji je pratio proces restrukturiranja zbog činjenice da su među prvima uz otpremnine napustili preduzeće radnici čija su zanimanja sada deficitarna (bravari, zavarivači,skretničari, električari).
„Nigdje na svijetu nema da dajete radniku novac da ode iz preduzeća, a da se poslije pokaže da vam on treba. Za to je kriva Uprava, a odgovornost je sasvim sigurno i na resornom Ministarstvu saobraćaja i veza RS koje je to dozvolilo. Mi smo s tadašnjom Upravom na čelu sa Savanovićem dogovorili da se neće otpuštati takvi radnici, ali je dogovor prekršen“, ističe Čamdžić.
Sindikat održavanja šinskih vozila u ŽRS i još dva sindikata radnika u infrastrukturi ŽRS nisu podobni, pa ih Uprava ŽRS najčešće ignoriše po pitanju konsultovanja oko restrukturiranja preduzeća. U tim za praćenje restrukturiranja zato su ubačeni sindikalci koji se slažu s ovakvim načinom restrukturiranja. Ipak, nova Uprava ŽRS-a je u decembru prošle godine odlučili da na zajedničke sastanke poziva i Čamdžićev sindikat koji je iz procesa restrukturiranja bio isključen skoro 12 mjeseci. Za nadati se da će u nastavku restrukturiranja biti uvaženi stavovi svih sindikalaca u Željeznicama Republike Srpske.
