Sit gladnom ne vjeruje. Tako bi se mogla opisati situacija u kojoj se nalazi Rudnik mrkog uglja Zenica. Nekada žila kucavica ovog kraja, a sada čeka svoje gašenje. Protesti, štrajkovi, radnički neposluh. Ništa od toga nije i neće spasiti 600 radnika Rudnika mrkog uglja Zenica.
„Udaramo samo u zidove, nije niko kriv, a ispaštaju ljudi koji su čitav život posvetili rudniku“, kaže rudar Alija Selman.
Njegov radni kolega Nedžad Duraković za portal Živi ljudi kaže kako agonija rudara i dalje traje, a da su im prije nekoliko dana resorni ministar i direktor Elektroprivrede BiH rekli kako se rudnik definitivno zatvara. To je konačno, ali ne i najbolje rješenje za nas rudare .
„Najbolje rješenje bi bilo da smo opstali na neki način, da je proizvodnja nastavljena sa nekim smanjenim brojem ljudi. U ovom trenutku za nas bi bilo najbolje da se radnici adekvatno radno i socijalno zbrinu, da se isplate sva materijalna potraživanja, da se uplati staž koji se 10, 12 godina nije uvezao, i onda da im se ponude neki poslovi, da li u okviru rudnika koji egzistiraju pri Elektroprivedi, bilo da se ponude poslovi u Termoelektranama ili elektrodistribucijama, a da se jedan dio penzioniše pod povoljnim uslovima“, kaže Duraković .
Dodaje da će rudari istrajavati u svojim zahtjevima, da radnici dobiju minimum zakonom zagarantovnaih prava.
„Idemo u treći mjesec kako plata nema. Imamo 200 ljudi koji su radno angažovani, još uvijek odrađuju poslove u smislu održavanja jame, i 400 ljudi koji su odlukom vlade i resornog ministarstva otišli na prekid i oni bi trebalo da dobijaju minimalnu naknadu od 619KM. Mi nemamo nikoga ko bi preuzeo taj proces finansiranja dok se ne nađe trajno rješenje“, dodaje Duraković.
Sinan Husić, predsjednik Sindikata radnika rudnika FBiH, kaže nam da vlasti ne iskazuju uvjeravanja da imaju potreban novac za realizaciju jednog kompleksnog projekta kakav je zatvaranje rudnika.
„Mi smo iskazali jedan ozbiljan odgovoran pristup, kad kažem mi, mislim na radnike i sindikat. Evo, mi smo prihvatili to brutalno činjenično stanje na terenu, ali tražimo i zahtijevamo potpunu realizaciju projekta u skladu sa važećim zakonskim propisima, u skladu sa kolektivnim ugovorom, Zakonom o radu i da se sve te obaveze koje poslodavac ima prema radnicima, budu ispunjene u razumnom roku, uključujući isplatu plata u ovom vremenskom periodu u kojem je na snazi odluka o privremenom prekidu izvođenja rudarskih radova u RMU Zenica“, rekao je Husić.
Resorni ministar Vedran Lakić uvjerava da niko od rudara neće ostati nezbrinut.
“Mislim da javnost ne zna da je Rudnik Zenica trebao da ode u stečaj ili bude zatvoren prije nekoliko godina iz mnogih tehnoloških razloga – vukao je EPBiH u minus, imao blizu 850 uposlenih radnika… Možda javnost ne zna da je ova EPBiH zbirnula 199 radnika iz tog rudnika i platila 42 miliona KM iz svog budžeta da bi započeli proces pravedne tranzicije. Želimo spasiti EPBiH i zbrinuti rudare. Nijedan rudar neće ostati bez posla”, rekao je Lakić.
Sam proces zatvaranja rudnika je dug i trajaće minimalno godinu.
„Ima tu puno stvari koje treba uraditi, na kraju krajeva treba donijeti odluku i po pitanju opreme koja se nalazi u jednom i u drugom objektu RMU u Zemci. Dobar dio te opreme ima za prilike u BiH značajnu tržišnu vrijednost. Tako da mislim da nekako ne vjerujemo da će baš neko olako donijeti odluku da to ostane pod zemljom“, kaže Husić.
Rudari u Bosni i Hercegovini spadaju u najviše ugroženu radnu kategoriju stanovništva, često rade sa zastarjelom opremom što često ugrožava njihove živote. Oni koji silaze u jame znaju koliko je opasno, ali i potplaćeno. U svom radnom vijeku daju mnogo za državu, a sada je red da i država nešto njima da.
