II deo
U leto i jesen 2021. godine zdravstveni i politički sistem u Republici Srpskoj biva uzdrman novim aferama koje pokazuju koliko je loše stanje zdravstva u strukturnom smislu, ali i sa finansijskog i stručnog aspekta. Politički uticaj na zdravstvo u doba pandemije oboljenja Covid-19 negativno se odražava na razvoj zdravstva u RS. Uz to, pandemija pojačava ovaj loš uticaj na inače fragilni zdravstveni sistem RS. Takođe, u središte debate o zdravstvu stavlja se i samo poverenje građana u zdravstveni sistem, tj. konstatno se vraćamo pitanju: Kkakav je kvalitet zdravstvene zaštite u doba pandemije? Afere u zdravstvenom sistemu o kojima će u ovom tekstu biti reči vrte se oko nedoumica lokalne, ali i globalne prirode u vezi s ulogom zdravstvenog sistema u pružanju optimalne zdravstvene zaštite. Pitanja koja se iznova otvaraju jesu: Kakvu zdravstvenu zaštitu dobijaju građani RS? I na kojem je nivou kvalitet ove zaštite? Da li se problemi rešavaju sistemski, ili se koristi tehnika stihijskog gašenja vatre kad se neki problem pojavi? Kako unaprediti zdavstveni sistem, ili ojačati postojeći kako bi mogao da odgovori na zahteve i izazove koji se stalno postavljaju pred njega? Mnogo pitanja, a odgovori na njih zavise od niza faktora. No, krenimo redom.
Dok se pandemija Covid-19 nastavlja i u drugoj polovini 2021. godine i ne nazire joj se kraj, za Republiku Srpsku – a i za Bosnu i Hercegovinu u celini – izazovi u zdravstvu tek predstoje. To je prvenstveno rezultat činjenice da Bosna i Hercegovina, za razliku od ostalih država u regionu i svetu, nema ni približno pouzdane podatke o broju zaraženih, obolelih, hospitalizovanih i umrlih od posledica Covid-19. Nekakvi podaci postoje, ali njihova tačnost je upitna (vidi Institut za javno zdravstvo Republike Srpske). Svi zvanični podaci u BiH kojima se predstavljaju stanje pandemije Covid-19 i njene posledice daleko su od tačnih i samo delimično odražavaju sliku stvarnosti koju je donela pandemija. Ti nepotpuni podaci postoje i na ažuriranim svetskim sajtovima koji prate situaciju u celom svetu iz dana u dan, ali što se tiče BiH ostaje dosta nejasnoća (videti https://ourworldindata.org/coronavirus). Prema podacima vebsajta “Our World in Data” BiH je na začelju u Evropi po broju datih vakcina na 100 stanovnika, zajedno sa Bugarskom, Ukrajinom, Belorusijom i Moldavijom (Ibid.). Takođe, broj umrlih osoba od Covid-19 stavlja Bosnu i Hercegovinu na čelo zemalja po smrtnosti od posledica Covid-19 – na dan 10.11.2021. godine odnos između broja slučajeva i smrtnih ishoda (case-fatality rate) u BiH je 4,55% (Ibid.). Radi poređenja, na isti dan ovaj odnos u zemljama regiona iznosi u Srbiji 0,89%, a u Hrvatskoj 1,88% (Ibid.). Broju obolelih i umrlih svakako direktno doprinosi i broj nevakcinisanih osoba u nekoj zemlji, jer takve osobe nemaju razvijen imunitet protiv Sars-Cov-2 virusa koji izaziva oboljenje Covid-19.
Izuzetno je važna činjenica da je broj vakcinisanih u Bosni i Hercegovini daleko ispod svetskog proseka; recimo, na dan 12.11.2021. godine taj procenat iznosi 51%, gde je udeo vakcinisanih sa dve doze 40%, a delimično vakcinisanih 11% (vidi www.ourworldindata.org/covid-vaccination). Takođe, broj vakcinisanih u BiH je ispod proseka zemalja u regionu. Podaci od 31.10.2021. govore da je u Bosni i Hercegovini vakcinisano 24,5% stanovništva jednom dozom vakcine, a kompletno vakcinisano 20,9% stanovništva (videti https://ourworldindata.org/covid-vaccinations). Radi poređenja, broj vakcinisanih u susednim zemljama je znatno veći – do istog trenutka u Hrvatskoj je vakcinisano 47% ukupnog stanovništva, a u Srbiji 46% (Ibid.). Što se treće, buster (booster) doze vakcine protiv Covida-19, za Bosnu i Hercegovinu nema nikakvih zvaničnih ni nezvaničnih podataka. Ove podatke o vakcinaciji nije jednostavno analizirati, slično kao i u drugim zemljama, jer brojni sociološki, društveni, finansijski i zdravstveni faktori utiču na obuhvat vakcinacije. Neke šture informacije ipak postoje. Na primer, Institut za javno zdravstvo Republike Srpske dao je informaciju o početku primene buster doze vakcina na dan 12.10.2021. godine (videti www.phi.rs.ba/index.php?view=clanak&id=2044). Ne postoje precizni podaci koliko je osoba imunizovano sa dve doze vakcine u RS, ali podaci Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske govore da je do 05.11.2021. godine zdravstvenim ustanovama distribuirano 342.012 prvih doza, 289.116 drugih doza i 9.505 trećih doza svih dostupnih vakcina protiv Covid-19 (www.phi.rs.ba/index.php?view=clanak&id=26). Ovaj podatak govori samo o tome koliko je vakcina dostavljeno do navedenog datuma određenim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, ali nije jasno jesu li sve ove doze i date građanima ni za koji period su planirane.
Iako se čini da svi ovi podaci – stope obolevanja, stope smrtnosti, obuhvat vakcinacije – govore u prilog nekog dugoročnog rešenja protiv pandemije Covid-19, one ipak samo prikazuju presek stanja u datom vremenskom periodu, ali ne govore kako se zdravstveni sistem direktno nosi s pandemijom. Nagomilani problemi u zdravstvu RS, finansijski, strukturni i organizacioni, samo su još više produbljeni naglim dolaskom svetske epidemije Covid-19.
Međutim, o samom funkcionisanju zdravstvenog sistema RS u doba pandemije Covid-19 može se dati veoma precizna analiza, potkrepljena konkretnim primerima u slučajevima afera koje potresaju zdravstveni sistem RS. Na pojedinačnim primerima iz zdravstva prelama se ne samo stanje u zdravstvenom sistemu već i politička i društvena stvarnost RS i BiH. O trenutnom stanju u zdravstvu RS najbolje govore dve afere: ona o uništavanju vakcina, kao i velika afera “Kiseonik“, koja je dovela do uzavrele političke atmosfere i uzdrmala politički sistem u RS. O njima će biti reči u daljem tekstu.
Uništavanje vakcina za prevenciju Covid-19
Problemi sa vakcinama pratili su Bosnu i Hercegovinu (kao i RS) od samog početka vakcinacije protiv Covid-19 u svetu – od nemogućnosti nabavljanja vakcina, nesposobnosti bh. političara da se uključe u svetske tokove nabavke vakcina, nestručnosti i neznanja, neadekvatnog skladištenja vakcina (setimo se afere u Domu zdravlja Prijedor, kada su propale vakcine zbog neobezbeđivanja hladnog lanca neophodnog za čuvanje vakcina), kao i kasnog početka procesa vakcinacije zbog nedostatka vakcina. Dok su ostale zemlje regiona, pa i ostale zemlje globalno, uspešno krenule sa vakcinacijom i nabavkom vakcina, u BiH su se čule samo konstatacije nesposobnih političara o vakcinama i lamenti nad sopstvenom sudbinom (vidi: Bursać, D. 2021; Portal Novosti, 2021).
Otvaranje mogućnosti za vakcinaciju građana BiH u Srbiji bio je prvi veliki iskorak u prevenciji širenja Covid-19 (vidi: Euronews, 08.04.2021; N1 Info, 03.06.2021). Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” iz Beograda, a koje je preneo Centar za istraživačko novinarstvo, do 21.07.2021. godine vakcinisano je 138.000 stranih državljana (vidi: Cins, 05.08.2021.). Najveći deo od ovog broja su svakako građani Bosne i Hercegovine, ali tačnih podataka nema (vidi: Slobodna Evropa, 18.06.2021). No, početni entuzijazam za dobijanje vakcina u FBiH i RS nije dugo trajao.
Poslednji udarac uspešnom programu vakcinacije i prevencije Covid-19 zadali su sami građani Bosne i Hercegovine svojim preslabim odzivom na vakcinaciju, čime se zemlja svrstala na začelje liste uspešno sprovedenih vakcinacija na svetu. Zbog slabog odziva građana uništen je veliki broj vakcina protiv Covid-19 (vidi https://www.danas.rs/svet/zbog-isteka-roka-u-bih-ce-biti-unisteno-stotine-hiljada-doza-vakcina-protiv-korona-virusa/). Prema podacima novinske agencije Beta dobijenih iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH, a koje je preneo dnevni list Danas u Srbiji kao i ostali mediji u regionu, u Federaciji Bosne i Hercegovine uništeno je ili će biti uništeno u najskorijem roku 340.183 doza vakcina protiv Covid-19 različitih proizvođača – AstraZeneca 319.390 doza, Pfizer 19.536 doza i Sinovac vakcine 1.257 doza (Ibid.). U toku novembra i decembra 2021. godine biće uništeno još oko 100.000 vakcina različitih proizvođača. U RS je toku jula i avgusta 2021. godine uništeno 55.000 vakcina AstraZeneca, što je potvrdio direktor Instituta za javno zdravstvo RS Branislav Zeljković. Članak je zaključen konstatacijom da je u Bosnu i Hercegovinu stiglo 3 miliona vakcina kroz donacije i mehanizme COVAX i EU4HEALTH. Koliko će tih vakcina biti i realno utrošeno nejasno je, ali ostaje da se vidi na kraju godine ili početkom 2022. finansijski bilans u zdravstvenom sistemu RS koji se direktno odnosi na utrošena sredstva za vakcinaciju. Nije teško izračunati da je u tromilionskoj zemlji gde je obuhvat stanovništva vakcinacijom 20,9% potpuno vakcinisanih sa dve doze bilo koje vakcine apsolutni broj vakcinisanih na dan 31.10.2021. godine bio 682.065 (vidi: www.ourworldindata.org).
Dok se globalno, kao i u pojedinačnim zemljama, ulažu veliki napori kako bi vakcinacija bila što uspešnija, a u krajnjoj liniji i borba protiv Covid-19, za RS i FBiH se ne mogu dati optimistične ocene, a epidemija Covid-19 u FBiH i RS daleko je od stavljanja pod kontrolu preventivnim metodama, što vakcinacija i jeste. Nepoštovanje ostalih epidemioloških mera kao što su distanciranje, nošenje maski, izbegavanje skupova i drugo, pored slabog odziva na vakcinaciju, doprinosi ukupno lošem društvenom odgovoru na pandemiju.
Afera „Kiseonik“
Jedna od većih afera u poslednjih nekoliko godina na prostoru BiH, a koja se tiče funkcionisanja zdravstvenog sistema RS u doba pandemije oboljenja Covid-19, je afera “Kiseonik”. Tu aferu je u javnost plasirao gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, politički oponent vladajućeg establišmenta koji predvodi Milorad Dodik. Stanivuković je 24.09.2021. godine podneo krivičnu prijavu javnom tužilaštvu protiv Vladana Đajića, direktora Univerzitetsko-kliničkog centra Banja Luka, kao i protiv Stanislava Čađe, direktora firme TGT Tehnogas, zbog uvoza, kako se tvrdi, pogrešne vrste kiseonika – industrijskog kiseonika, koji je deklarisan kao medicinski kiseonik i korišćen na pacijentima lečenim od infekcije Covid-19 i u druge svrhe u bolnicama (vidi https://www.danas.rs/svet/mrznja-stanivukovica-i-dodika-moze-se-rezati-nozem/). Prijava je par dana kasnije proširena i na premijera RS Radovana Viškovića, kao i na ministra zdravlja RS Alena Šeranića (Ibid.).
Detaljnijim uvidom u dešavanja, čitaoci brojnih bosanskohercegovačkih, ali i regionalnih listova i portala mogli su da saznaju da firma TGT Tehnogas za uvoz gasa nije registrovana za promet medicinskog kiseonika u BiH, čime se krši Zakon o nabavkama i prometu lekova i pomoćnih medicinskih sredstava, pa je samim tim u aferu upletena i Agencija za lekove BiH, koja je posle provere firme koja je nabavila industrijski kiseonik izdala zabranu proizvodnje i prometa ovoj firmi. Vlasnik firme koja je uvozila “pogrešan” kiseonik je bivši ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo, a njegova firma nije imala dozvolu za uvoz medicinskog kiseonika.
Na optužbe o uvozu industrijskog kiseonika koje je izneo Draško Stanivuković, a koji se koristio za lečenje obolelih u UKC Banja Luka i u Opštoj bolnici Prijedor, odgovorio je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS, u pomalo histeričnom tonu i kroz salve uvreda. Kako je pritisak javnosti da se ova afera rasvetli bivao sve veći, ubrzo je rečeno da će se uraditi kontrola kvaliteta kiseonika i ispitati da li je uvezeni kiseonik medicinski ili industrijski.
Kontrolu kvaliteta uvezenog kiseonika u RS izvršila je firma Linde Gas Srbija, koja posluje u Srbiji sa sedištem u Bečeju, a koja je ogranak multinacionalne kompanije sa pogonima za preradu i dobijanje raznih vrsta gasova širom sveta, sa sedištem u Velikoj Britaniji (https://www.linde-gas.com/en/company/index.html). Osnovana u Nemačkoj 1879. godine, kompanija Linde Gas se od 2018. nalazi u Dablinu, u Irskoj, sa glavnim sedištem u Velikoj Britaniji. Linde Gas Srbija uradila je kontrolu uzoraka; nalazi te kontrole su govorili u prilog tome da je uvezeni kiseonik dobrog kvaliteta (vidi https://www.danas.rs/svet/agencija-za-lekove-bih-nalaz-kontrole-kiseonika-nije-validan/). Agencija za lekove BiH se ovim povodom oglasila saopštenjem da je kontrolu kvaliteta trebalo uraditi u ovlašćenoj laboratoriji za kontrolu u BiH koja je referentna laboratorija, a ne u inostranstvu, čime afera dobija šire razmere (Ibid.).
U intervjuu koji je Aleksandar Zolak, direktor Agencije za lekove BiH, dao novinama Blic (videti: Maja Radoja, Blic, 07.10.2021. “Zolak: Slučaj ‘kiseonik’ nije afera NEGO ZLOČIN”), on skreće pažnju na to da procedura nabavke kiseonika nije sprovedena u skladu sa zakonom i pojašnjava nadležnosti Agencije na čijem je čelu. Zolak navodi da je kiseonik regularno uvožen iz Siska, iz Hrvatske, i da se tamo proizvodi tehnički kiseonik, koji nije dovoljne čist da bi bio pogodan za upotrebu u medicinskim ustanovama na ljudima. Takođe, on objašnjava da je kontrola kvaliteta prve serije (kao i svake naredne) uvezenog kiseonika neophodna, kao i to da za uvoz takvog preparata mora postojati dozvola koju izdaje Agencija.
U tekstu “Afera Kiseonik’ trese Republiku Srpsku“ Dragan Maksimović, novinar Deutsche Wellea, piše:
U šturom saopštenju Vlade Republike Srpske (RS) navodi se da u roku od dva dana biti obezbeđena usluga laboratorije koja „nezavisno“ treba da pribavi potvrdu o tome kakav se kiseonik koristio u Univerzitetskom kliničkom centru RS.
I tu počinje haos. Vlada RS zadužuje, pored ostalih, upravu za inspekcijske poslove, iz koje je nekoliko časova ranije saopšteno, da oni nisu nadležni za ispitivanje kvaliteta kiseonika, već da farmaceutsko-inspekcijski nadzor radi farmaceutska inspekcija, u okviru Agencije za lekove BiH. Dalje, u Agenciji za lekove BiH kažu da oni ne vrše kontrolu, već da samo izdaju dozvole za neki vid zastupništva za teritoriju BiH…
… Ovo u praksi znači, ukoliko svi govore istinu, da niko nema nadležnost za kontrolu kiseonika u BiH. Što je u neku ruku i tačno, s obzirom da BiH nema laboratoriju za kontrolu kiseonika. Procedura je da firma od koje se kiseonik uvozi garantuje deklaracijom da se radi o medicinskom kiseoniku – to jest leku.
Centralna pitanja – čija je ovo krivica i ko je odgovoran za ovaj propust – su, naravno, iskoristili svi akteri političkog života RS, kako opozicija tako i pozicija. U agencijskoj vesti novinske agencije Beta od 26.09.2021. godine navode se izjave pozicije i opozicije sa sledećom sadržinom:
“Građani mogu i treba da budu sigurni da je kiseonik ispravan i da tu nema problema, a da je ovo rezultat spekulacija koje rade ljudi iz Partije demokratskog progresa (PDP) i oko njih”, izjavio je srpski član Predsedništva i lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik.
Predsednik PDP-a Branislav Borenović:
“Da li je prekršen zakon, kako su povlašćene firme mogle prometovati kiseonikom ako nemaju dozvolu za to, ko je uvozio i kakav kiseonik, ko je sve odgovoran za eventualne nepravilnosti i moguća krivična dela i na kraju, pitanje svih pitanja, kakav kiseonik se koristi u našim klinikama”, naglasio je Borenović.
Prema njegovim rečima, na pravosuđu, inspekcijama i struci je da daju odgovor.
(Videti: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-region/152812-afera-kiseonik-vlast-tvrdi-da-je-kiseonik-u-ukc-rs-siguran-i-ispravan-opozicija-trazi-istragu)
U istom tonu novinska agencija Beta dalje prenosi prepucavanja pozicije i opozicije u RS zbog afere “Kiseonik”. U članku pod nazivom “Afera kiseonik u BiH: Vlast tvrdi da je kiseonik ispravan, opozicija i dalje ukazuje na propuste” (izvor: Danas, 30.09.2021) vidi se da je nejasna situacija kojim kiseonikom su se služile bolnice u Trebinju, ali i u Federaciji BiH, tj. u Zenici i Orašju. Dok je premijer RS Radovan Višković dao izjavu da je kiseonik koji je korišćen u KC Banja Luka i Prijedoru siguran, i da bi trebalo pozvati na “[…] odgovornost sve koji su, kako su naveli, obmanuli javnost i stvorili paniku među stanovništvom tvrdnjama da bolnice koriste tehnički umesto medicinskog kiseonika”, iz opozicionog partije PDP smatraju da su izjave zvaničnika agresivne i da uveravanja da je uzorak kiseonika ispravan “ne znače ništa” jer nije razjašnjeno šta se dešavalo u dužem vremenskom periodu s nabavkama kiseonika za potrebe zdravstva u RS.
Na ovom primeru se može videti u kojim uslovima i kako funkcioniše zdravstveni sistem RS, pa i same BiH. Nešto što bi trebalo da je već odavno utvrđena procedura i poznat način kontrole kvaliteta u zdravstvu i nabavci lekova odjednom izbija u prvi plan kao nekakva krajnje zbunjujuća procedura s nejasnim sledom događaja i lošim posledicama po zdravlje građana. Postavlja se pitanje kako će građani znati kakva je procedura kad ni same institucije ne znaju šta bi trebalo da urade? Kako je, dalje, moguće uvoziti bilo koji medicinski preparat a da se ne ispoštuje procedura koja je regulisana izrazito strogim i regulisanim zakonima? Zakon o prometu lekovima u svakoj zemlji veoma je jasno definisan, jer nejasnim zakonom i haotičnim uvozom bi se u neposrednu opasnost doveli svi građani jedne zemlje, ukljućujući decu, stare i bolesne. A dovođenjem u opasnost zdravlje građana krši se niz zakona i zakonskih akata.
Otvaranjem ovih pitanja u aferi “Kiseonik” u stvari se neposredno pokazalo koliko je jeftin żivot građana RS i koliko je ugrožen nepravovremenim funkcionisanjem pojedinih društvenih podsistema, u ovom slučaju zdravstvenog sektora. Još jedan epilog afere “Kiseonik” jeste taj što su porodice pacijenata obolelih od Covid-19 u RS podnele krivične prijave protiv predstavnika opozicije, kao i protiv gradonačelnika Banja Luke Draška Stanivukovića i direktora Agencije za lekove BiH Aleksandra Zolaka, koji se “terete da su delovali kao organizovana kriminalna grupa i pozivali na rušenje ustavnog uređenja” (izvor: Danas, 08.10.2021). Ne navodi se ko su porodice koje su podnele prijavu niti pojedinačni identiteti podnosilaca prijave. Netransparentnost na svakom nivou koja prati ovu aferu nastavlja se i post festum.
Zanimljiva je izjava generalnog direktora Univerzitetsko-kliničkog centra Republike Srpske Vlada Đajića, koji je u izjavi povodom ovih prijava rekao da su one “više nego opravdane” i da je “afera ‘Kiseonik’ veliki zločin prema narodu Republike Srpske, prema zdravstvenim radnicima, a i prema rukovodiocima bolnica”. Zatim se ponovo u diskurs o ovoj aferi uvodi manir ‘rekla-kazala’, jer direktor dodaje: “I danas imamo profesora iz Rusije koji je rekao da kod njih i ne postoji medicinski kiseonik, već samo kiseonik sa karakteristikama čistoće od 99,5 odsto” (Ibid.). Umesto da se bliže rasvetli cela situacija, vrati poverenje u zdravstveni sistem RS i pokaže da li je zakon u RS i BiH kršen, ovde ne znamo ni o kojem profesoru je reč, ni kakve on veze ima sa celim slučajem, niti kakve veze situacija s kiseonikom u Rusiji ima sa korišćenjem medicinskog kiseonika u RS, itd.
U analizi u članku “Harmonikaši kolo vode, a korona uzima danak: U posljednjih 15 dana u RS-u je preminulo 289 osoba” od 18.10.2021. godine portal Klix.ba sumira aferu “Kiseonik” sledećim zaključkom:
Posljednjih nekoliko dana politička kakofonija iz RS-a koju prije svega predvode Dodik i kadrovi SNSD-a gotovo pa je “ugušila” aferu “Kiseonik” koja će tako, kao i brojni drugi predmeti, ostati u sjeni političkih besmislica bez jasnog cilja i plana.
Dok se konfuzija namerno pojačava, epidemiološka situacija sa pandemijom Covid-19 je u najmanju ruku nestabilna. Portal Klix.ba se dalje u tekstu osvrće na lošu epidemiološku situaciju u RS i kaže:
Ukoliko se analiziraju podaci za posljednjih 15 dana, tačnije od 4. pa sve do 18. oktobra, dolazi se do poražavajuće činjenice – RS je siromašniji za 289 građana koji su preminuli od koronavirusa.
Poenta afere “Kiseonik” izgleda jeste u tome što se zdravlje politički koristi kao oružje, a konfuzija, neznanje i upotreba zdravstva i zdravlja u političke svrhe kao pokušaj da se zdravstvo u RS prikaže onakvim kakvo nije – doraslo izazovima krize Covid-19. U takvoj situaciji, paradoksalno, zanemaruje se zdravlje kao kategorija. U ovoj aferi definicija zdravlja praktično ne važi jer nema ni “fizičke, ni mentalne, a ni socijalne komponente zdravlja” osoba i građana na koje se ona odnosi (vidi: definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije).
Afera “Kiseonik” otvara niz pitanja o zdravstvu, nadležnosti institucija, kontroli kvaliteta, ali i o korupciji u političkom sistemu RS. Ona takođe pokazuje kako se zdravstvo u doba pandemije Covid-19 koristi u političke i propagandne svrhe, a građanima je ostavljeno da razmisle o svojoj ulozi u celom ovom galimatijasu. Umesto da se stavi prioritet na transparentnost i sigurnost građana u zdravstvenom sistemu, u analizi dešavanja vidi se politički sukob pozicije i opozicije RS, kao i sukob nadležnosti insitucija u BiH i RS u centru ove afere. Ko ima pravo da uvozi medicinski kiseonik? Kakva je procedura uvoza? Šta je tačno uvezeno, a šta ne? Ko je odgovoran za ovaj uvoz? Kakve su posledice po zdravlje građana? Sva su to pitanja pokrenuta u ovoj velikoj aferi. Na ovom primeru vidimo kako vladaju pravila nesigurnosti, manipulacije informacijama, nestručnosti i neznanja – sve kategorije koje su suprotne pojmu zdravlja. Za građane RS ovo svakako doprinosi velikoj nesigurnosti za njih i članove njihovih porodica. Koliko je ljudi nastradalo ili im je ugroženo zdravlje usled neadekvatnog lečenja Covid-19 – ostaće misterija. No, poverenje u sistem zdravstva u RS svakako je narušeno. Transparentnost informacija u sistemu zdravstva doprinosi boljem funkcionisanju sistema, ali i većoj sigurnosti građana u doba kada epidemije novih bolesti zahtevaju brz i kvalitetan odgovor kako bi se šteta njihovog delovanja umanjila. Želimo da verujemo da su pouke iz ovakvih primera ipak doprinele da se više razmišlja o zdravlju kao kategoriji i zdravstvu kao sistemu.
Zaključak
Zdravstveni sistem RS dočekao je pandemiju oboljenja Covid-19 u nezavidnom položaju, kako materijalnom tako i strukturnom i kadrovskom. Mere prevencije, što uključuje i vakcinaciju, pokazauju koliko je razvijen zdravstveni sistem RS.
Vakcinacije protiv Covid-19 jedna je od preventinih mera kojom se želi zaustaviti epidemija. Obuhvat vakcinacije u RS nije jasno prikazan i nema tačnih podataka koliki je. Na osnovu dostavljenih vakcina zdravstvenim institucijama u RS, kao i na osnovu broja uništenih vakcina može se donekle rekonstruisati realna slika na kojem je nivou ovaj obuhvat. Nažalost, broj vakcina koje su uništene zbog isteka roka i neadekvatnog skladištenja nije mali. To, nažalost, nije samo krivica zdravstvenog sistema koji je neblagovremeno započeo s nabavkom vakcina i s vakcinacijom već i samih građana koji odbijaju da se vakcinišu. Veliki broj uništenih vakcina dokaz je da se mora raditi na svim nivoima društva kako bi se podigla svest o preventivi Covid-19, ali i pripremio zdravstveni sistem i samo društvo na neke moguće buduće epidemije i izazove.
Ma kakav bio ishod u borbi protiv pandemije u RS, čini se da je primer afere “Kiseonik” pokazao da je potrebno restrukturiranje zdravstva u RS. U isto vreme stoji i činjenica da se znanje stečeno tokom pandemije ne mora nužno upotrebiti u nekoj sledećoj sličnoj situaciji, koja će se neizbežno dogoditi u nekom trenutku. Sumiranje nažalost tužnih bilansa ove pandemije neče zaobići RS. Loše je to što se u situacijama koje zahtevaju brzo prilagođavanje i reakciju zdravstvo u RS pokazalo kao nevešto i podložno političkim uticajima. To nije ekskluzivitet samo konteksta RS, no brzo i snažno delovanje u prevenciji i lečenju bolesti pokazuje koliki je stepen prilagođavanje promenama u savremenom svetu, a tiču se prevencije, očuvanja zdravlja i lečenja. Političari u RS, kao i sam politički sistem, svakako su jako doprineli tome, ali tu su i pasivnost i letargija građana RS, koji i dalje u velikom broju zanemaruju dostupnost žaštite protiv Covid-19 omogućenu kroz vacinaciju, ali i kroz druge mere. Paraliza kojom odišu institucije u RS i BiH, na veliku nesreću ljudi koji žive u RS, umnogome odražava na zdravstvo, ali i na njihovo zdravlje.
Reference
https://ourworldindata.org/coronavirus – Podaci o pandemiji Covid-19 na svetu, [online], pristupljeno 18.10.2021.
https://ourworldindata.org/covid-vaccinations – Podaci o vakcinaciji u svetu i Bosni i Hercegovini na dan 29.09.2021, [online], pristupljeno 18.10.2021.
https://ourworldindata.org/mortality-risk-covid – Podaci o stopama smrtnosti od Covid-19 u BiH, [online], pristupljeno 12.11.2021.
https://www.dw.com/sr/afera-kiseonik-trese-republiku-srpsku/a-59335298 – Afera ‘Kiseonik’ trese Republiku Srpsku, DW, [online], pristupljeno 18.10.2021.
https://www.danas.rs/svet/zbog-isteka-roka-u-bih-ce-biti-unisteno-stotine-hiljada-doza-vakcina-protiv-korona-virusa/ – Zbog isteka roka uništen veliki broj vakcina u Bosni, Dnevni list Danas, [online], pristupljeno 03.09.2021.
https://www.danas.rs/svet/agencija-za-lekove-bih-nalaz-kontrole-kiseonika-nije-validan/ – Agencija za lekove BiH: Nalaz kontrole kiseonika nije validan, Dnevni list Danas, [online], pristupljeno 01.11.2021.
https://www.who.int/initiatives/act-accelerator/covax COVAX program Svetske zdravstvene organizacije za nabavku vakcina protiv Covid-19, [online], pristupljeno 19.10.2021.
https://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/pil/515-01-03716-15-001.pdf Upotreba medicinskog kiseonika, ALIMPS Srbija, [online], pristupljeno 19.10.2021.
https://beta.rs/vesti/politika-vesti-region/152812-afera-kiseonik-vlast-tvrdi-da-je-kiseonik-u-ukc-rs-siguran-i-ispravan-opozicija-trazi-istragu, “Vlast tvrdi da je kiseonik u UKC RS siguran i ispravan, opozicija traži istragu”, Agencija Beta, [online], pristupljeno 19.10.2021.
https://www.linde-gas.com/en/company/index.html – Linde Gas oficijelni vebsajt, [online], pristupljeno 01.11.2021.
https://danas.rs/vesti/drustvo/protiv-opozicionara-iz-rs-podnete-krivicne-prijave-zbog-otvaranja-afere-kiseonik – Danas, “Protiv opozicionara iz RS podnete krivične prijave zbog otvaranja afere kiseonik”, 08.10.2021, [online], pristupljeno 02.11.2021.
https://blic.rs/vesti/republika-srpska/zolak-slucaj-kiseonik-nije-afera-nego-zlocin/9d7d6dd – Maja Radoja, “Zolak: Slučaj ‘kiseonik’ nije afera, NEGO ZLOČIN”, [online], pristupljeno 02.11.2021.
https://klix.ba/vijesti/bih/harmonikasi-kolo-vode-a-korona-uzima-danak-u-poslednjih-15-dana-u-rs-u-je-preminulo-289-osoba/211018120 – Harmonikaši kolo vode, a korona uzima danak: U poslednjih 15 dana u RS-u je preminulo 289 osoba, [online], pristupljeno 02.11.2021.
https://who.int/about/governance/constitution – WHO (SZO) definicija zdravlja, [online], pristupljeno 05.11.2021.
https://phi.rs.ba/index.php?view=clanak&id=2044 – Preporuka za primanje treće, buster doze vakcina protiv Covid-19. Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, [online], pristupljeno 08.11.2021.
http://phi.rs.ba/index.php?view=clanak&id=26 – Broj doza distribuiranih vakcina protic Covid-19 u RS. Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, [online], pristupljeno 08.11.2021.
Bursać, D. (2021) Quo Vadis, Bisera?, Al-Jazeera Balkans, [online], dostupno na https://balkans.aljazeera.net/opinions/2021/3/4/quo-vadis-bisera
Portal Novosti (24.04.2021.) Bosanski pakao korone, [online], [pristupljeno 20.06.2021.], dostupno na https://www.portalnovosti.com/bosanski-pakao-korone
www.rs.n1info.com/english/news/serbian-goverment-allows-vaccination-for-all-bosnia-herzegovina-citizens/ – N1 info, Serbian government allows vaccination for all Bosnia-Herzegovina citizens, [online], pristupljeno 15.11.2021.
http://euronews.com/2021/04/serbia-invites-its-neighbours-over-for-a-covid-vaccine – Euronews, 08.04.2021, Serbia invites its neighbours over for a COVID vaccine, [online], pristupljeno 15.11.2021.
http://cins.rs/broj-vakcinisanih-u-srbiji-gde-se-i-koliko-ljudi-vakcinisalo – CINS -Centar za istraživačko novinarstvo, Broj vakcinisanih u Srbiji: Gde se I Koliko ljudi vakcinisalo, 05.08.2021., [online], pristupljeno 15.11.2021.
http://slobodnevropa.org/a/bih-broj-vakcinisanih-u-srbiji-nepoznat/31314892.html
Slobodna evropa, BiH nezna Koliko broj njenih građana je vakcinisan,18.06.2021, [online], pristupljeno 15.11.2021.
